Војин

354

НОЈНН

Несија ли из ових речи најчистији патријотизам, без и једне сенке религијозног Фанатизма? Како је овде силан патријотизам да он у реду србских идола, долази први! Па и у другој беседи, наменутој војницима вад на учеи>е изиђу, видимо исто то племенито чуство нашег митроноеца —: „У ово време, кад вас војничка труба сазива на учење, да се обикнете оружјем норажавати и побеђпвати непријатеље драгог нам отачанства и свете вере наше и наших отаца, јављам вам се и ја са пастирском трубом вере и са духовним жезлом науке божије да у име свете цркве благословим оружје ваше, да се заједно с вама овде Богу помолим, за успевање и напредовање ваше у војној вехптиии — — — И гле како лепо узвишени свећеник србски тумачи србским војнвцима. у трећој својој беседи, шта то значи христољубиви војник. „Нећемо да одузимамо снагу онима побуђењима и начинима, којима вође храбре дух својих војника, спремајући их . да иредузму нешто, што је тешко и опасно. Слава и част прати свуда јунаке, који непријатеља победе, а срамота жигоше их, ако изгубе битку, ако се страше опасности. Одбрана своје домовине од насрнувшег на њу непријателЈа, којн хоће да подјарми наше старе родитеље, нашу слабу и иејаку децу, да нам роби нашу ч е а а д. плени имање, пали куће и затире огњиште, на коме смо се родили и одрасли, да затире име србско, да нас лнши свега, што је човеку мило и драго — — Но поред ових побуђења зар неће испунити вашу душу праведно негодовање •— — зар нећете удвојити силе своје да одбраните свете б о ж и ј е цркве, да сачувате с в е т е задужбине својих отаца. красне манастире? Зар неће ојачати ваше јуначно срце храброшћу, да недате непријатељу, да оскврни и окаља земљу и домовину вашу и ваших отаца итд."