Војин

НЊИЖЕВНОСТ

357

евоје иа овоме пољу, као одкуп за слободу иарода србскога," „Узлазим на ово освећено место, са кога се виде расуте кости по овоме пољу изгинулих овде бораца наших за ослобођење наше, од јарма дивљега непријатеља. узлазим са мирисним тамњаном и именом распетога господа Исуса Христа и благосиљем вас изгинула б аћо светим крстом . клањајући се вашим остатцима, који покривају ово поље, негда страшне битке. а сада мирне и слободне земље србске. Ови остатци драги су србском срцу и достојни су да их поштујемо , и ја сам срећан, што могу показати с.вештену почаст костима храбре браће изгннули »1а за ослобођење нашега народа,.,,." Но кад би хтели читаоцима нашима изложитн овде сва красна места из ових беседа, ми би морали неке , као на прнлику VI. VII, целе препечатати, што би нам много места овде заватило, јер из њих а тако и из V., која је говорена 12. Јунија 1862, на параетосу о бомбардању Београда изгинулих Срба, чисто чујемо из уста нашег освећеног беседника опај славни Макевијев позив : Грндите вси на бранв. Последња, т.ј. VIII. беседа обраћа се питомцима војне школе, који су свршили школу, па полажу заклетву. Зав ршујући овај наш тако рећи реФерат о тој књнжици благодаримо у име србских војника оскећеном беседнику н препоручујемо „пастирске беседе еваком нашем војнику, да их чита е оиом ватром каквим је чуством наш митро ноеац писао. Дрпгти.