Војин

356

ВОЈИН

наш Исус Христос, нити икоји од светих еванђелиста и апостола налаже. да се од Србина Грк ил Еврејин гради? Тај пагубан обичај хрђаво је , рнкли би } изведен и оног изрека, да се свећеник одриче свега земскога, јер и гкивот спада у земско, па га се нико неће да одрекне А у најновије доба одреко смо се и презимена , које нам је једино још остало било, да нас означи ко смо. И према томе изгледало би, као да су наши патријарси Чарнојевић, Јовановић, Стратимировић и све друге наше старешине верозаконске грешници били, што су с презименом били. Манимо се дакле оних под застаром вере употребљених операција, које вери ништа не доносе, а народности много односе. Та и стаду би много милије било, да у пастиру своме чује Милутина него Харалампија, или .Бубибрата него Вартоломија, или Драгоја него Акакија. Ал досга о том утакнутом разговору. Освећенаглава наше црквепуна је народских израза, што изјављује његову патријотску душу И која се србска душа неће да највиспреније раздрага кад чује оне племените речи свога митроносца у беседи VI. наменнтој парастосу изгинулима за ослобођење драгог нам отачанства? Како ли тајанствена језа прође кроз србско срце кад чује из уста свога црквеног јаким и сладким говором богато обдареног старешине, ове пуне и упечатне речи нзушћене на разбојишту за ослобођење Србије у беседи VII: „На месту ове многозначајне и тужне гробнице, у којој почивају кости наших храбрих јунака , бораца за о с л о б о ђ е њ е миле нам доиовине, са духом топле молитве Богу, испуњене најживљим саучешћем према овима изгинулнма јунацима, поздрављам вас драга браћо, и напомињем ону чисту и виспрену љубав к домовини, која је покрегала ове храбре борце, да жртвују свој живот и оставе кости