Војин

372

ВОЈИН

КЊИЖЕВНОСТ. Б1е РПеве <1ег 1т Кгхеее "\ЛГег-игигк1е1;еп ипс! <11е СЗ-еп&г СопГегепсеп. Уоа Н. К: Оагт§1аи ип(3 ГЈеЈргЈ^, 1865. Е<1иаг(1 2егп1п 8. 72 8. РгеЈз 10 8 §г.

Ово делце, могли би ми евима најтоплије препоручити, који чувства за војску имају. Писац врло лепо представља, шта се преговорима о неги рањеника за практични живот достигло; какве су се пробе о тим на Криму у талијанском рату и у Данском походу чиниле каква су мнења дата на конФеренцији 1863, и шта се тада закључило и напослетку начин, којим су Америчани (унионисте) куша .1и да реше исти задатак. Свршетак овог делца излан;е без придодати примедба конвенцију за поправку судбе рањених солдати на бојном пољу". У самом почетку примећава писац, да Аустрија није била заступљена на конгресу у Генфу, једино због тог, што се међу оним точкама, које су за саветовање определене, неке налазе, које се са њеним војничким интересима неслажу. Ове точке знати и изучити, могле би по гдекоје ОФицире задовољити, којих би се иитање о неутралности војничких лекара интересовало. Ми ћемо то из „А1 §-ете1пе МШШгаггШсћеп ХеНип^" извадити. У броју 14. од 1861 год. имамо: „Цељ којој теа^е расмаграња ГенФСке конФеренције, и која њима управо за основ радње служи. тако је лепа , тако је красна, и тако се лепо тумачити