Војин

КЊИЖЕВНОСТ

373

даје, да би се у први мах држати морало, да и најмање ситнице њене треба да се изврше. При првом изближем посматрању пак увиђа се, да се она неслаже са одношајима рата и борбе , и да је неизвршна. Који ће то један персонал (од обитаоца земље и л»уди свију народности) у каквој војсци трпити, који је сигуран, да му ни једна партаја није н неће бити непријатељ? Иод именом лекара и њихових помоћника било би шпијонство у иајвећем степену развијено и прикривено. Данас уваћен, сутра слободан! Са заштитним средством санитетског персонала брањеи и у највећој близини непријатеља тако шго чинити и неуваћен бити! То би била врло згодна и примамлзива преимућства из којих би следовала злоупотреблења до самог истуика. И могло би се захтевати од непријатеља то, да он уваћеног лекара (и обитаоце земље, који рањекике надгледају! Члан 15) лепо прими, и пошто се довољно о њему уверио да га опет са нужном заштитом врати. Но то је и досад без икаквих нравипа и тако код изображених народа постојало. Ал се неда никако узаконити. Догодили се пак тако штогод, то је онда неизбежна преписна распра при свима околностима, па напослетку и то стоје до добре воље команданта. II после какве битке нико неби смео, а ни могао, тако слободно пуштање лекара захтевати. Што би се н. п. рекло о разуму команданта једног, кад би он неимајући за своје рањенике (па било то његови или непријатељски или обоји помешани) довол.но лекарске помоћи, ове лекаре — на њихово захтевање одпустио (као јпто •го чл. 3 гласи. Сигурност лекарског иерсонала у боју законом неда се и дал»е код изображених љ)'ди терати, као јјјто то сама ствар по евојој природи без икаквих постављених параграФа каже. Лекари тамо, где они