Војин

374

ВОЈИН

завијају ране, (при данашњем терању жлебових топова) нису никад изван топовског домашаја, и кад би се једном то догодило, да који од лекара погине, онда би узал} 7 дно било истран»ивање да л' то отично или неотично бијаше. Досад су и гинули и рањени бивали и увек опиакани поштовања пуним памтењем, и орденом итд. почаствовани; али ником досад не паде то на ум, до сада неколицини, на то се жалити, што је многа невина крв проливена. Јесу ли Пијемонтези и Французи викали на то, што су њихови лекари били излагани опасности'? Заиста не(јесули Данци на Даневерку респектирали Аустријским белим заставама на болницама? Не!) Цивилисте, поједине скромне душе, који борце посећавају и тамо налазе поље свом честол.убл»у и радиности, употребе то време у лепој намери човечанства , да бојно поље осмотре и оцене. Ова господа могла би ваљани лекари бити, о чему нико несумња — као што сваки увиђа — али војнички лекари никад солдати и нису били, јер иначе неби таке невојничке и војнички непрактичне ствари на међународним дебатама предлагали Господа војници у ГенФу су одиста капацитети и врло су познати; зашто пак тако далеко иду од неутралности до немогућности — практично неизвршне ? То је истина. да су они садашњем духу времена, с' којим се врло тешко борити, принели велику жртву. Ал и то је вероватно да господа ОФицири неће полагаги на сигурност лекарског персонала и њиховнх помоћника, законом добивену. Неверојатно је пак да ће владе, које се око тога труде, проиотрив све обвезаности, које имају испунити, ту конвенцнју одобрити и погврдити. А.—I,.—Ћ.