Војин

37о

Бој на Граховцу НАПИСАО ННћНФОР ДУЧНћ АРХНМАНДРИТ ЦЕТНЊСКИ.

Настављено види стрсшу 365. Ко ову војску и справу није видео, тај не може знати, ни вјеровати. Није то шала, кад један цар хоће, да покаже своју моћ и јачину, да покаже маленој Црној-гори и њезинијем пријатељима, ђе су његове границе. Али једно људираде а друго Бог даје. Хусеин-паша главни управител. војске како се бјеше опремио и планове учинио није могао ни помислити да ће му се икаква препријека до у Грахово указати. Но при свему томе по савјетима некијех дипломата и турскијех пријатеља , мислио је заваркивати и подмићивати црногорске главаре, као што су то вазда Турци чинили те су такијем лукавијем начином некад многе српске предјеле притиснули; па су и овога пута такијем неваљалијем начином кушали своју срећу, једа би се како преваром и лукавством у Грахово увукли. Али се ни један Црногорац недаде подкупити, сваки презираше турска обаћања и дарове: слога, љубав, вјерност, храброст и одушевљење међу њима овога пута до чуда бјеше и владаше. Сви ваљани; сви силни; сви једва чекаху, да се с Турцима похватају и побију; па што сужељели то су и дочекали. Истога дана кад је војвода Петар Вукотић са црногорском војском од Омутића поломио и посјекао, као што смо виђели, толике Турке, снажно удари на њих војвода Мирко са