Војин

376

ВОЈИИ

осталијем војводама и црногорцима од сјеверо-источне стране; те се тако опег паново најн;ешћи бој заметне. При свему томе што туреке позиције бјеху јако утврђене, Црногорњи ни мало неузмицаху, него напријед јуриш чињаху, и неисказано Турке сјецијаху. Поп Ђуро Кусовац са изабранол! кнежевом гардом без икаква успрезања најодважније чинио је загон на турске топове посред честијех редова турске редовне и нередовне војске: но силни огањ и пушчани прах недадијаше им ни ока отворити. Бој овај, ко гледаше, је;кња га обузимаше. Јамачно овакога Крвавога и ;кестокога боја није прије било у Црнојгори. Обје војсхе турска и цриогорска борише се са највећим огорчењем и неописаним јунаштвом. Рика топова прасак пушака, вриска коња , јаук рањенијех јунака, небо проламаше! Бој је овај трајао преко 8. еахата, док га је најпосље мрка ноћ и густи мрак раздвоијо. Сутра дан, т. ј. 30. Априла обје војске ухватише вјеру међу се, те купише и сарањиааше мртваце. Турске редовне и нередовне војске изгинуло је тај дан око 3000. А Црногораца је погинуло око 200; а рањенијех је било око 600. Црногорци су највише изгинули, ударајући прсимице на турске топове. Ш то црногораца није више погинуло у овоме а.есгокоме и крвавоме боју, узрок је то, што се они поред своје храбрости у боју знаду особато вјешто бити и чувати; а то управ спада у први ред војничке вјештине. Да се Црногорци поред својега изреднога јунаштва и вјешто бију, то најбоље турска војска зна и припозиаје. Бој је овај по свачему сграшан био, војска нити је што јела ни пила од јутра до мрака ; киша је пљуштила ваздан, као да се је небо провалило. Сутра дан, т. ј. 30. Априла Хусеин-паша заиште од војводе Мирка 8. дана мира и одмора, без двоу-