Војин

60Ј НА ГРАХОВЦУ

383

ии то свједоче њихова јуначка и неумрла дјела. У њихову похвалу и безсмртно име ништа друго овђе нећу рећи до то: „Нека гину веселе им ДЈше, „Јер су жнвот за поштење дали! „Име ће се њнхопо спомињат „Декле тече сунца и мјесеца!" Наком ове славне у црногорској хисторији нечувене побједе, чија рука може, као што треба описати храброст црногорску? Ко могке, као што треба њихово јунаштво похвалити? Неможе ли се Граховац назвати „Маратон" а Црногорци млади „Шнартанци ?" Имали ко у данашње доба, а да се нећезачудити овакој славној побједи? Мени се чини, да устану и грчки Милцијад и србски Обилић и Крал.евић, да би се и они зачудили. После овога боја и турске пропасти одмах по свој Херцеговини пуче глас да су Турци до ноге потучени на Граховцу. Овај немили и поражени глас, какав жалостни и непријатни утисак какав ли страх, какву ли забуну међу Турцима учини, јавно признајем, да у стању нијесам то описати. Сваки је Турчин неетрпјељиво очекивао чуги, што ће бити на Граховцу, и, кад ће турска војска Грахово заузети; па мјесто тога весело очекиванога гласа дође им црни, пораагени и жалостни глас, да ни пиличник није утекао испод црногорскога ножа! Сад се само може мислити каква се забуна, туга, жалост и страх међу херцеговачкијем Турцима учини. Да су Црногорци у тај мах имали заповјед од својега господара, да марширају у отворену Херцеговину, заиста би без пушке и ножа и без икаква крвопролића заузели на најлакши начин цијелу Херцеговину. јер у њој турске војске ниђе небјеше; а оно, што је са Граховца испод сабље иобјегло, то све бјегле мртво од страха, рањено и низ Клобучке Војнн II, 12. 26