Војин

384

ВОЈИН

литице скакући, поломљено. Један за другога незнадијаху, нити пак два заједно долазаху. Овијеи већ јамачно ннкад на уи неће доћи, да се с црногорцима бнју. А остали Турци херцеговачки, који нијесу били на Граховцу. порашени и забуњени турском великом несрећом и грдном погибљом, нијесу ии помиш.вати могла за какав бој иодпор; него сви за предају и покорност. Ја сам гога нријемена био у ]\1остару, па сам видио, и врло добро знам у каквој забуни и страху бијаху Турци; сваки час очекиваху глас, једа ли су Црногорци напријед у Херцеговипу ступили, па ако су, опда бјеху готови да у Босну бјеже. Оваке су мисли млоги Турци у Херцеговнни имали, а особито Требнњци; јер су они црногорцима били ирви иа реду, почем су Зупци сутре дан по Спасову-дне и граховачкој бнтки ударили на Корјениће, те све турске куће огњу предалн и раскопали. Причао ми је онда бивши секретар рускога сарајевскога консулата Александар С. Јонин, ноји је био у Требиљу с Ћемвл -еФендпом у врејеме граховачкога боја н побједе, како су се Требињци били јако препали. Он ме је увјернвао, да су за двије ноћи посље граховачке бнтке дрнгали град требињски отворен зато, ако би, као што су они мислили, Црногорци навали.ш, да им предаду себе и град без свакога одпора и вишега јада. Оснм тога и он сам умало, што није живот нзгубио. Погинувши 50. Требињаца на Граховцу, па њихове породице раљаве и нгалостне, скоче да убију Ћапи-пашу, говорећи, да је навластито одвео Требињце на Граховац, да погнну. Тако исто шћаше убити царскога комесара Ћемил -еФендију и овога рускога секретара. Ћемил -еФенди ја и руски секретар , три су дапа били само сами затворени у једној кући близу града. Руски секретар посл>е трећега дана некако се из