Војин

БОЈ НА ГРЛХОВЦу

385

затвора измакне н пут Дубровника у аустрнјеку границу ирене. Дознавшн требињски Турци за његов нолазак, неколико з.шковаца натуре се за њим да га убију. Но будући невјештн дубровачкоме путу, на своју велнку срећу, зађе с главнога пута једвом другом путањом, која кроз Површи пријеко води у Цавтаг; тако га зликовци размину и неудесе. Везира босанскога одиста 1пћаху пред самијем требињским градом посјећи ; већ га бијаху пред град извели: но Аџи-бег Ресул-беговић начелник требињски недаде га посјећи. Турци сви у глас викаху да је влих, и да је Турке на Граховцу илдао. Већ му и име бјеху про мјенили, једии га зваху : „Шћепан", други: „Лавро!" Мећутијем Аџи-бег замоли рањаве Турке, да Ћанипашу оставе на миру докле у Стамбол (Цариград) за њега пишу, па како султан заповједи, тако да учине. На овај предлог све се склоне и Ћани-пап1у предаду у руке Аџи-бегу, да га чува до одговора из Цариграда. Аџи-бег га поведе у град, а утолнко један између скупљенијех Требињаца , именом Асан Ламбровић, загрчи се и голијем ногкем у руци замахне, како ће управ везира по главн, но Аџи-бег бра»е подметне свој чибук, који је у руци восио, као обично што сви Турци носе, те тако тијем сачува грки везиров јкивот. Везир овај био је један између првијех турскијех Фанатина; да је могуће све би Црногорци једном сабљом и једиијем ударом нсјакао; па је чудо как (ј га Требињци непознаваху, н влахом и издаицом називаху; а још је чудније, како га посјећи шћаху. По свој прилици би ће му издајство наметнуто одтуда, што јавно и често, као силан Турчин, говораше. да је пола турске војске, што је наГраховцу, доста не само да узме Грахово , него и сву Црну26 *