Војин

386

ВОЈИН

гору. Осим тога, што је повео Требињце уочи Спасова-дне на Граховац, на они изгинули, а он се игив вратио. 1 Онда Требињци рекоше, да је он знао, да ће така турска погибља бити , па да их је зато и повео, и као влах власииа издао. Једини Аџи-бег знао је, да то ништа истина није, знао је што, кад би посјекли једнога царскога везира , да би царску велику срџбу насе навукли : за то и сачува везира од смрти ! Трећи дан посље ове узруј аности Аџи-бег ноћно испрати везира, давши му пратиоце до Дубровника, који оде преко Метковића и Мостара у Сарајево. Заповједник погинувше војске Хусеин-паша, добјегнувши у Клобук с бојнога поља , штоно се рече: без духа, ту један дан остане, док се разабра и себи дође; потоме својеручно посијече Вукана Куњадру, родом Мостарца , који му је десна рука био у позивању на предају узбуњенијех Херцеговаца. Као што је Вукан Куњадра за своје трудове и вјерност од Хусеин-паше плату примио , тако су и сви они Србљи , који су Турцима на руку ишли и њнхове придворице били, плаћу и награду примили. Између многијех другијех примјера, који су вазда Турци чинили Србљима. нека и овај примјер служи за знање свакојему Србљину, који би у Турке имао повјерење н узданицу. Други дан по Граховачкоме боју Хусеин-паша дође из Клобука у Требинње без војске и команде. Ту се у жалостнијем мислима задрнш неколико даоа док га позваше у Цариград на одговорнест, изгубивши тамо чин и команду. Храбри кнез Данило ускићен неописаном радошћу за славну побједу на Граховцу, весело је оче-

1 Овај везнр ни је се даље из Клобупа помнцао, кад је турској вејсци у поноћ ишао ; зато је н сачЈвао свој живот.