Војин

БОЈ НА ГРАХОВЦУ

кивао својега храброга брата Мирка и остале храбре војноде, сардаре, капетане и уобће своје соколасте вбјнике, чувши веселу пјеванију и прасак пушака низ цетињско поље, ђе косовски јунаци језде , возећи са триумФОм турско бојно оружје и топове, који су са сабљом на јуначкоме мејдану задобили, кнез Данило заповједи , те топови дрмну, а милозвучна звона на цетињскоме манастиру и другијем црквама зазвоне, свјештеници, кнежеви питомци и остали ђаци са литиом, а кнез Данило са својом свитом и највишом свечаношћу сусрете своје витезове на пољу цетињскоме, те их весело и срдачно поздрави, похваљујући њихову храброст и одушевљење и захваљујући им на њихову вјерност и поштење, које су на Граховцу учинили. Потоме кнез Данило са ннегињом Даринком и са своијем свјештеницима пође у цркву, учинивши свјештеници по обреду благодарење Богу, а кнез Данило пане на кољена пред икону Спаситељеву и са срдачним и веселијем сузама брагодарећи му за његову велику и особиту милост, коју је богато излио на њега и његов витешки народ, и, који недопушта заклетоме непријатељу, да погази малену, али непријатељу велику, Црну-гору , ту српску светињу и од вазда слободну зеиљу и државицу. Иза тога кнезДанило установи да се сваке године у вјекове на Спасов-дан у Цетињскому манастиру поред обичне сл.ужбе чини и благодарење Богу за славну побједу, и, да се чини спомен (панихида) свијем православним војницима, који су на Граховцу за своју вјеру, милу отачбину и слободу погинули. Осим тога установио је и медаљу за побједу на Граховцу, коју је својом руком метнуо на јуначке прси свакојему Црногорцу, који је у боју на Граховцу био и турску главу посјекао. А војводе и друге главаре, осим медаље, обдарио је и другијем бога-