Војин

22

ВЕСЕДЕ ИЗ ГЕОГРАФШЕ. НА ЗИМСКИМА САСТАНЦИМА ОФИЦИРСКИМ 1866—1867 беседио Драгашевић официр. Беседа 1, 29. Нонембра 1866. Приступ. Госиодо н бра&о. Ми смо се ево, — у добри час Бог дао искупили овде, да се међу собом разговарамо о стварма, које нам могу бити користне. 1а сматрам себи за част, што ми у део срећа донесе, да будем члан тако одличита збора вошичка. Прилика 1е ово Госнодо, за нас племенита и дивна, и може уродити плодом нажрасншим. Намера ових наших састанака носи на себи печат на1чистша родољубља, и ми се из душе наше радовати морамо, што добисмо прилике, да се благодарно поклонимо тако срећно1 мисли. Мисао 1е га пуна бриге и мудрости, и ми ћемо се увек с поносом сећати њене зрелине. Последци од ових зборова биће неизмерни, и ми ћемо у њима радостно видети преобража1 нашега вошнства. Из ових наших састанака, у кошма ћемо разбистравати по1мове о овом и оном, ноникнуће тш и она међусобна љубав, ко1а нам треба, а неимађасмо 1е; засвитеће зора оне чисге и племените задруге во1ничке, и огрануће дан с1а1ан, радостан. Господо и браћо, дозволите ми, да онако братински и безазлено искажем нашу општу и за1едничку