Војин

БЕСЕДЕ ИЗ ГЕ0ГРАФИ1Е

23

мисао, да се ми за срећне држимо, што припадамо оном поЈас)' србска нараштаја, на 40101 души лежи тешки аманет. Ми смо овде сами, све сама рођена браћа; над нама стош благослов божш, кот мотри, у К0101 ће 1у мери пршањати за наша срца натсветте наше дужности; и лебди над нама тежња свеколиког народа србскога; да види у колико смо ми достоши синови његови; и трепти брига нашег Господара, да се увери, у колико ми његову србску мисао сватамо и разумемо. Ми смо сада у прилици, где треба да се спремимо за одговор, кот ће на1ближа будућност рода србскога од нас потражити. Или ћемо зар немарно мислити, да неће од нас тражити рачуна она крв, што 1е пролише наши стари за слободу рода свога? или ћемо кукавички веровати, да нас неће на одговор узети оно надање србскога народа? или ћемо издашички варати срца наша да нас неће1у ироклињати сузе наше браће? Нас бшаше деветоро браће; седам 1е њих у тешку окову туђинску, и пиште — до Бога се чу1е. Па зар може бити срца братинска, ко1е неби хтело да чу1е ту невољну писку браће сво1е? Та ено Још се пуши невина крв на 1атагану бесна мучитеља, а кивот св. Краља и Кнеза Дазара тресе се у жалости за децом свошм. Али и душа наша знаде, да је већ искочила из студена камена сабља Краљевића Марка, наша срца чу1у већ врисак Маркова шарина и рзање Милошева жерава, и ми већ видимо недомашна Вељка, како 1езди на своме виловноме ђогину. 0 како 1е то дивна слика, што наша душа по срцу нашем ислжте! Поштована господо и драга браћо, она1 крвави пе-