Војин

ДРАГАШЕВИЂА

115

Бачвани, у Банату Банаћани, — а сви смо 1едни и исти Срби, чеда 1едне мате, велике Србте, и синови хедног народа, Србскога. Па исти ми Србљи, рођена браћа међу собом, неверу1емо ни веру 1едну; 1ер се 1едни клањамо Исусу Христу, а други боме Мухамеду, као што нас таквих много има у Босни. Па 10ш нешто, сами ми ко1и Христу клањамо; 1едни се крстимо са три прста, а једни делом шаком, 1едни се пречешћу^у вином, а други неким колачићима. Дакле и именом и вером подеианисмо како нтедан други народ. Па поред свту тих наших 1ада, 10ш и ту муку мучимо, што пам суде три Господара: 1еднима Србин 1еднима Шваба, 1еднима Турчин. Такве худе среће нше више ни 1едан народ, осим неке наше браће од стрица што се зову Пољаци, тамо горе иза Маџарске. Цео та1 простор, кош мало пре обележисмо, може имати у највећо! своШ дужина око 200 сати, т. 1. од Трста па до Солуна; а у на!мањо1 дужини некаквих 60 сати и то од Драча до Средца. Велики би дакле био на некаквих 16000 □ сати или 4000 □ миља, и на њему живе близу 8,000.000 душа, кот су све Срби, само што на крагинама измешани су са суседнима народима: Власима, Бугарима, Грцима, Арнаутима, Талшанима, а кошх скупа изнеће добру од целог бро1а. Бацивши овако кратак поглед на те србске земље, да видимо сада створ њихов. Цело то доста големо земљиште, ко1е ће дати Бог да 1еданпут и у1едињено буде под 1едном зас- *