Војин

116

беседе из географше

тавом, — нше такво, да можемо рећи да 1е равно, него 1е уопште брдовито. Глава свима тима брдима надази се у црногорсеим планинама, у котх се на1већи врх зова Ком. Одатле се пружаГу свако1аке гране на различне стране, и то у главноме овако. 1една грана иде на север кроз Далмацшу, пружа1ући из себе огранке кроза сву Херцеговину и Босну. Друга грана иде на исток и простире се чак до црнога мора, испуњугућ свотм огранцима Маћедоншу и Бугарску. Трећа грана иде на хуг и гради планине по Арбанашко1, Тесалши и Грчкоћ Ова трећа грана свршава се у море и неиде даље. Друга грана што на исток иде доспева 1едним краком до у црно море, а 1едним саста1е се испод водоуза цариградског п калипољског са горама азшскима. Но исто тако њени огранци према Дунаву што иду, везу1у се испод воде између Добре и Кладова са горама карпатскима. Она прва грана што се на север пружа, пролазећи кра! извора реке Купе, везу1е се са планинама Алпискима, ко1е долазе чак из Шва1царске. Према овоме све ове планине могли би узети да изгледа1у као каква неправилна купа од три поља к0101 1е врх уза западан краћ А из тога се одма види и то, да цело балканско полострово има три водолуч1а, те дакле све воде теку само на три стране, т. 1. има три водена слива. Северна грана, како пође од Комска главе,