Војин

ч

156 РАТНА СРЕЋА

гедан од на1чуднших примера, ко1е нам Исторша нрича. А да ли да споменем дело тако иознатог великог Кондеа, кад оно у Фрибургу (1644) баци сво1 заповеднички штап у сред опкопа непршатељских? Оно се може овде уврстити, 1ер то 1е права срећа за једног војводу , кад га разуме^у његови вошици без наредбе, без речи, само на просто во1водино движење; али опет ваљало би додати, гледа1ући на резултат, да 1е успех био парцшалан. Хвала срећно1 прилици, он се повуче, и требаше му читава два дана одмора после те борбе 1 ), те да савршено нобеди противника, ко1и такође беше 1угунаст и посто^ан у ово1 прилици. 0 ово1 прилици Кондеово1 Карион Низа пише: „Ко би могао казати какво настављење могаше удахнути у овога принца онолко спомена, онолког духа, и као срећан у ово! прилици, да ли 1е само срећан био ?" 2 ) Нема сумње он 1е ту био вешт; он 1е се користовао околностима, купшући важност, ко1у 1е тешко определити, а 10ш теже добити; важност, шиа се не може добити тек ма каквом реч1у, она нше женше, но као неко удахнуће жени1а, ко1е сам 1а на 1едном другоме месту назвао®) првим движењем , али нрвим движењем даровите » душе. Но 10ш на годину дана пре, био 1е Конде сре-

Ово 1е довољан карактер бораба Коидеових. Ово што ће мо испритати, потражите онширније у деду наших РогЧгаИ;, пиШа1гев.

2 ) Еква1 (,иг Гћ1з1о1ге (Јепега1е Де Гаг1 тИИаЈгеа 1оте II. р. 559.

3 ) Баш у почетку мемоара <1е 1'Аг1 (1ез 1псИсе8.