Војин

158

беоеде из географше

коГа 1е изворни дио Таре савша и иде иа сјевер на планину Островицу , одатле на врхове планине Стола, Пај, Сто и Ширавац. Сад опет скрене на југозапад па се дохвата горе Боровника и попев се на Млтечно брдо иде на Вошик изнад извора ри1еке Пиве. Сад окреће опет у главни свог правац схеверозападан и дохвати се Волушове гране Лебршника и иде на врх Плећ. (3800) и достиза на Гредељ (6000') па на Думош (5800), одакле завшајући на исток око извора Бшеле и враћагући се натраг уз ри1еку Бистрицу досприева на Спасовац (6600) и посље на Височник (5000) и онет на високу Б1елаштицу (6200) одакле се преко гребена Радобоље нагло спушта на брдо Тмор (2900) п раздваја1ући изворе Лепенице и Корче с 1едне и Теишнице и Трешњевице с друге стране пење се на врх Лисак (5800) од планине Битовње (5000). Сад се провлачи између извора ршечице Стражбине и мале Неретве ипење се на нланину Зец (6500). Сад оиет окреће на западнапланину Радушу (5500) и опасујући изворе Врбаса превша на Љубушњу (4500) одакле иде на Поганац па на Стожер па Плашеницу до Копривнице (4400) а посље на Виторог (5000). С њега долази на Црни врх с кога удара на 1уг на планину Старетину обилазећи изворе Унца. II посље се опет окрене на запад преко врха Гњата на Динару (5700), с шле у правцу шеверозападноме доспшева до Ућлице , одакле прелази у у Далмагџпу (у Лику) и иде на Велики Кремен (840) и даље на Пљешевицу изнад вароши Бихача. Од ових планина као главног водолуч1а одва1а1у