Војин

РАТНА СРЕЋА

153

на издашцу, кош Је обадво1ици сдужио, одржа реч и не уби га, па шта више не задржа га ни као заробљеника. Ратна срећа средњега века продужу1е се и до нашег доба. Кад Карло V. опсађиваше (1544.) Сен-Дизшер, Маркиз Марињански, Жан-Жак де Медичи, управљаше царском артилершом: од како га капља згодида беше, он је већину свошх операцша водио седећи на 1едно1 столици, ко1у му мдађи по вољи премештаху. 1едног дана хтео 1е принц Оранитки да прегледа послове. Из почасти устане Жак Медичи и понуди му сво1у столицу, и „овом учтивошћу сачува себи живот. Принц седе. Но оно мицање Маркизово и принчево оисађеницима паде у очи, нанишанише тонове сво1е управо на то место, и првим метком згодише принца Ораншског." 1569 у Монконтуру помеша Кодињи сво1е родове оруж1а; но ово нше му помогло. Бирон га нападне, убше му 250 људи и било би и више „да срећом (реч Л.а Нуова *) не беше 1едног кланца, ко1и задржа катодике, а кроз кот једва могаше ићи по 20 коња упоредо. Толико се беше цела иротестанска во!ска помела овим првим удесом!" Баш у почетку Лиге (1588) изненада заузме Беарне замак Конкарио у Бретањи. Он 1е био с протестанске стране, и имађаше уза се свошх пристадица 10ш од Ха1нриха 17. Узалуд се трудило катодичко племство да се опет тврђе дочепа, догод на1зад не испаде то за руком вештини и ножртвоваљу ') Шзс оигб 26,