Војин

170

РАТНА СРЕЋА

има ратне среће *). 1едно вече у Посдаму, говораше се за трапезом о седмогодишњем рату; Ђенерао Лантилше топио је се хвалећи дела Монархова: „Бољепризнајте," рече му скромно краљ, „да сам имао мдого среће." 2 ) Битка код Фонтеноага бида 1е исте године кохе и ХохсиФридбуршка, само нешто нре. 1едан ОФицир, кот 1е у исто1 битци био изађе из н>е здрав и читав. У новратку заустави се у 1едноме седу и заповеди да му спреме што за 1едо. За 1едан часак изађе напоље. Кад се у крчму врати, виде 1еднога гренадира како сасвим мирно његов наручени (оФициров) ручак 1еде. Бесно исуче сво! мач, гренадир опет своху сабљу, — у двобоху ова! истера оФициру око. Заиста боље би му бидо да су га тако у самом бо1у раниди. Ова1 се оФицир звао Барбаста, и како 1е он доцнше Фигурирао у 1едно1 вошо1 шкоди као управитељ, та његова придика беше врдо позната сво1 ђенерациш младих ОФицрфа, што изађоше из те школе од битке код Фонтеноа1а до Француске револицше. У пролеће 1760 кавадер Л.еви, наследник славноме Монкалму у командовању Француском в01СК0М у Канади, намери да отме Квебек, кот Инглези врло нехатно чуваху. Он се тато спреми, чим одГужи, натовари на лађе с.во1у артилершу и пусти 1е реком Сен-«1ореном; поред ње сувим ишао 1е он са свотм Ј ) Истори1а Александра Фарнеза (у 16-ни, Ашз(;ег(Јат, сћегМгсћек, 1662), такође нам казуе о то1 постохано! срећи краљевој. Ј ) Метојгез ћ1§(;ог1дие8 вит 1а $иегге с1е 8ер1;-Ап8, раг М. с!е Ке^го^, апс1еп сарИате аизегшсе <1е Ргиззе, Рапз, 1803, 4, II, по<;е <Је 1а ра§е 554. — Видите ниже последљу приметбу овога мемоара.