Војин

РАТНА СРЕЂА

169

Фридрик пруски краљ у мал што не изгуби битку код ХохенФридберга (1745) и то 1едино због небрежења 1еднога свога ађутанта, ком однесе заповест 1едно1 бригади да се са свога места помери на друго, — у место да каже, да командан бригаде предузме команду над другим дедом трупе. Срећом на скоро Фридрик опази ову погрешку и поправи 1е. — Ево 10ш 1едне прилике, у кого1 1едно ништа избави Фридрика из грдне несреће. У мало га нису заробали; 1ер опасност беше велика, и тим би се променили резултати Фридрикове владе и будућност Пруске: Ми ће мо ово поза1мити од Бурдеа, учитеља прусшн принцези Вилхелмини, кот 1е због свог положа1а, врло красно написао мемоар тог великог краља, ни мало неувеличава1ући погрешке, ко1е 1е Фридрик могао имати. „1едном", вели ова1 писац у своме РогкгаИ (1е Рге(1епс - 1е - Сггап<1 ') Краљ се беше пешке здраво удалио од сво1е свите; на 1едан пут виде са стране 1едно одељење аустриских пандура, од коих се само тако могла уклонити, ако се док непрођу, прикрте у 1арузи под 1единим рђавим дрвеним мостом. Верни Биш могаше га ла1ањем издати, а нарочито кад пандури касом почеше преко моста прелазити; ал срећа Фридрикова беше 1ача. Уплашен Биш шћућури се под кабаницу Фридрпкову и ћуташе. Еад се врати свош свити рекао им 1е, показу1ући на Биша: „Господо, ово 1е мо1 на1бољи пршатељ." Али Биш од тада увек с пртљагом иђаше. У осталом Фридрик 1е знао да он заиста

г ) ВегЦп, 1788, р, 83,