Војин

168

РАТЕА СРЕЂА

Човек нше сигуран за свсле сутра, не баш за то што би могао умрети, већ што незна час кад ће ова1 свет оставити. Да ли се Тирен вараше говорећи о своме противнику Монтекукуди 26. Јулша 1675 : Једва га ухватих! Сад ми баш не може умаЛи. Сви знамо да га истог дана згодо једно зрно од Сасбаха, ко1е сруши кола Француске среће. Маркиз де Мирабо, дед сдавноме трибуну, дуго Ге време ратовао без и каке неприлике, и готјво држаше да га не бше пушка. 1едном у опсади, при прављењу траншега, виде онда да су се радници 1ако уплашили; да би их охрабио, оде на накшасншу точку и стане. Како хе био врло велики, згоди га тане посред прсту и не могаше ни дахнути. Али он нше погинуо, само се загушио: зрно, што га 1е згодило, спљошти се на 1едном од његова три вевелика пуцета горње хаљипс. Таква прилика шш га више убеди о н>егово1 срећнох звезди; но нигда 1е нше зло употребио до убитци код Касана, али га зато полумртва из битке изнесоше *). У тои битци (1705) виде Вандом како његови нобегоше, мост пређоше у нереду и сакрише се у куће и замак. Потрчати за н>има, похвалити их за то, распоредити их по прозорима замка и отворити ватру, беше за њ 1едан тренутак. 1едан мускетир добро узе ва око вођу победног непршатеља кот напред трчаше, обали га с коња и пренесе победу на Француску страну. т ) Чим 1е оздравно оженио се и живео 1ош тридесет и две године.Видите 1ез Метоаге, <1е Мјгађеаи, ко1е издаде М. Бисав МопМ§пу, 2 издање, стр. 120, 121. свес.