Војин

ратна срећа

205

скоро никад не успева, ма да Је очевидно да треба; као год што већина признахе, да им у гдавном много боље послови теку. кад се само прилежно и марљиво ствари одаду. Па опет сви послови не успева1у увек, 1ер, ^ако 1е сваки човек господар своме дару, то не следу1е да он влада и евоЈом срећом"; због тога се и каже х ) да за рат ваља имати вештине, хунаштва и среће 2 ) Аристотело жели да срећа прати његовог питомца, а Димостен називље 1е натвећим добром живота. И Сула имађаше ове среће. Салуст 1е могао о њему рећи: „Његова способност не беше никад испод његове среће, и многи људи сумњаху еда ли код њега беше веће његово 1унаштво или његова срећа. 5 ) И Цезар 1е имађаше; 1едан пример тога ми смо у почетку овог мемоара изложили; и он 1е нше крио, 4 ) ') Бе ћоп тПНа^ге, раг ВоизаачеНе , 1770, стр. 177, 178. Писад дода1е : »Лепо 1е имати заслуге, без висока чина"; ово 1е 1едан одблесак Ла Бри1евог говора о лично1 заслузи. Код њега находимо: »Ваља радити да се удостопшо употребе; остало се нас не тиче, то 1е посао других.® А пре тога рече: »Људи су толико заузети самим собом , да им неоста1е ни мало времена да проникну или да испита1у друге.* — Цицерон ге већ писао палик на ово : >У човеку ваља денити врлину а не срећу." ТгаНе 4е8 Б е V о 1 г в, књ. II. гл. 20. *) Без овога двога нема гунака. Види 1 ј С Негоз, раг ОгаИел, стр. 166. — Подобно читамо у 1едном врло кратком чланку, подписаном К.—В. ислузкени солдат; чланак се зове Човек урату,и штампан је у новинама 8рес4а1а1ге МШ1а1ге, за Априли1е 1834: Прматна судба, 1унаштво и оно, што се зове бити срећан,.... то 1е имање избраних овопз света!.. Смрт на пољу части награда 1е и апотеоза 1уна.кова. —* 3 ) 6-иегге Ле Ји§иг4ћа, ХСШ. 4 ) »Хелветска воша показу1е срећу мога оруама*, рекао је он свошм вошицима. & и е г г е Л е а Сг а и 1 е 8, I. 40,