Војин

196

СТРАТИГИ1А

да се запале дрвене грађевине, да се узапте и покваре справе (машине), вагони и тронкси, и да пут за неко време не може да ради. Свакохако се проба и бори да се дочепа1у рашљеви,*) кот су у стратигшском погледу, од прве важности. Оскудида у жељезним пругама за одржање стаза, као год и справа и движног матершала, задаваше 1уговцима озбиљних тешкоћа око транспорта, и без железњака, они не би могли развити свохе силе у тако1 размери и с толиким успехом. Железњак беше им поглавити савезник; он хе кључ, којим можемо да схватимо већину њихових унутрашњих операцша. Мрежа њихових жевезних путова довољно нам Ге, па да познамо стање свшу њихових позицша; исто тако велике реке, са стране противне, помогле су 1ако вокци Северњака у операцшама њиховим. Велика северна во1ска никад се не одвош од мора или пловне реке више од 1еднога марша; а на1већа вокка конФедератоваца никад не оде далеко од сво1ег железњака. Шта више, кад не имађаху на руци железњака, никад не могоше добити помоћи, а тш мање да продуже борење или да реше победу. Битка код Бил-Рона имађаше за цел да заузме Менесес Џанкшан. Изненадни повратак Џексана, вели Стонуол, кош дође жељезним путем из Шенендо Волеа, припису1е се више , него и ко1и други узрок, погрешци ђенерала Мак Лена, у Чикомаши, и та епизода може бити 1една 1е од на1интересантнших и нашоучљивших у рату. Еапетан Таиар наводи тш ратове Тенеса и Ми-

*) Р а ш а љ , називамо оно место где железан пут пође на рашље (М&гсаИоп). Др.