Војин

И УМЕТНОСТ РАТНА

235

довољни смо и здравиш, кад су обе топлоте умерено помешане. Љубав и пршатељство, то су резудтат противних узрока, који се додира1у и иорађа1у хармониГу. Ето с чега се радујемо, кад дознамо да нам она1 пршатељ, за кога мишљасмо да нам на1веће здо жели. Ако се поставе 1едно према другоме два чуства, која се одбша1у, тад 1е ту скок, одбшање, антипати1а, осећање жадости, несаглааа. Исто тако развша1у се савршено неповољна деттва, кад се два налична узрока промене у противна. Кад се два тела одбша1у, али постот 1една снага, ко1а их гони да се с1едине, тад ту иема хармонше, већ 1е жестоко насиље на1веће снаге на на1мању. Па због тога закони, а нарочито вошички, треба да су у шивећем степену очински и праведни, те да се заборави да су то заповести, ко1е они налажу; и да се утврди приближење између оба противна кра1а, као што се види очина нежност према сину а љубав овога према узроку свога бића. Мрзост 1е резултат противних узрока, кош се боре; 1ер човек само може мрзети онога човека, кога се сво1Ства не могу да сложе с његовима: пространа сопствена љубав, досто1анство, врлине и друга добра своштва с 1едне стране, а с друге опет поноситост, су1ета, славољубље. У таким дакле околностима нема ни симпатше ни уважења, и осећања се одбша1у са великом мржњом и жељом за освету. Цело се противи и тре, не показу1ући ни на^мање воље пршатноме осећању или хармоничноме деттву. И симпатша и антипатта од како 1е света без