Војин

236

образованост народна

престанце боре се и ломе, и тишина и поког, што кад кад вндимо, нше ништа друго до равнотежа, жну чини неирекидна борба између противних узрока, те да се победа — мир осигура. Тако дакле, све наше страсти, сва движења и послови умни нису ништа друго но борба, ко1а никад не преста1е. Како би нам љубав, сршатељство, врлина, часг, частољубље, понос — изгледало тако високо и дивно, кад не би било према њима противних стања, кога у СВ0101 свести иредстављамо ? Како би знање могло да се распространи и обогати, ако не непрестаном свесном борбом, да се исиитају таше природине? Говор, писање, хођење и сва движења наша, — зар нису све саме борбе, ко1е теже да победе лењивост па и онда. кад на то и не помишљамо ? И мисао сама, како би се извршила, како би постигла сво1у жељну цел, ако ту не би било воље, која ће натерати да се штогод угуши или оствари, према резултату предмета, кот дух себи представља, или памћењем понавља?.. И ако се само добро размисли видеће се, да нема ни 1едне суштаствене радње, нити има и каквога тела, ко1е не би борило моралну, свесну, или матершалну борбу. Ко би год зажелео да проучава ово метаФизичко питање, брзо би дошао до оваквог убеђења. И овим начином дођосмо до тога, да можемо закључити, како све борбе народа само су доказ несталности и несавршенства људскога. Нше довољан мозав и правда да нресуди људске заплете, много пута затреба 1ачега срества и моћншега начина, да свест и правица засину у правоме своме облику; и