Војин

238

1ЕДАН ПОГЛЕД. I. Нше ни то истина било, што се некад веровало, да ншедма наука нема народности, а камоли да би се и сада к>ш могло мислити, да вотик осим екзецира и других на то налрш ствари, нетреба ни о чем другом да размишља. Математика и Астрономша хедине су науке, којима 1е поприште ова празна пучина над нама, све остале, па било то правне и филосоФшске, или јестанствене и вошичке везане су за људе, о котма се размишља, и за земљу, по конл се крећу. Али и људи су на сваком кра1у друго1ачи1П, и земља је на сваком месту различита, те с тога и све те науке морају имати и основа другоЈачшег, и разгране друго1ачше, и одлуке друго1ачше, 1ер говоре о људма, кот су свуда друго1ачит и о земљама ко1е су свуда различите. Дакле и вотичке науке нису никако шаблони за меканични посао, нити рутина за педантерту, већ су то начела постанка душевног и живља душевног. По томе, узгред напомињући, вотичке науке и вотичко знање, по себи т увиђавно, неможе бити ни монопол, као што се то досад у много држало, па тш мислило, да другаче и неможе и нетреба да буде. У колико пак то може и треба да буде, т. 1. у колико се монополски шпам о вотичким наукама, или кастенско мистиФидирање вотичких вештина