Војин

1ЕДАН ПОГЛБД

239

оборити може и треба — то се у доста 1ако1, за државу користно!, за наиредак народа неизоставно1 мери показадо и осведочило у вокци нашоГ. Но то тек нека 1е засад реч узгред. Ми вошици, ако хоћемо, као што 1е нуждно, да се за сво1 задатак што боље снремимо и усавршимо, ми морамо наше учење да удесимо не само према теоритким основима науке, него и према практичним и околностним захтевима потреба наших. Ми се морамо обазрети на земљу, на кош би нашу научну способност имали да окушамо, морамо се обазрети на народ, у коме хоћемо то да чинимо, и морамо имати на уму и у очима све оно, што се око нас догађа, 1ер из тога излази често правац, кога се при самом нашем учењу држати ваљамо. Не само дакле ради знања, него и због нашег учења и због наше научне спреме у свом вошичком задатку, морамо чешће погледати и око себе, да видимо и узазнамо шта се око нас догађа, како се развша1у околности, ко1е и нас могу изазвати у посао, и како се окрећу они догађаш, кош могу на нами показати утичне сво1е снаге. С тога ћемо ми покадшто бацити ма и овлашан поглед бар на покрашне, што су уз нас. Балканско 1е полострово поприште за наша дела у свакоме иравцу, оно 1е наше огњиште и седиште, на њему 1е наша прошлост, садашњост и будућност. Што год се дакле на њему деси, па ма у каквом то правцу било, за нас 1е увек важно и морамо га нроучити. У последње време потпважнше 1е на Балканском