Војин

232

ОВРАЗОВАНОСТ НАРОДНА СТОШ У ТЕСН01 СВЕЗИ СА ЊЕГОВИМ САВРШЕНСТВОМ У УМЕТНОСТИ РАТН01. (Из Ве 1а рго1е8310п (Јеа агтез.) Ми претпостависмо врдо огромну ствар, али ћемо гледати, да 1е што могуће у краће и депше искажемо. И раздагање наше (колико т. ћ у свакоме времену ратна уметност напредоваше) биће само толико, колико нам преко нужно пространство и округлина предмета захтевала буде; иначе, могли би читаву књигу написати, ко1е ботмо се не би нам читаоце здраво занимало : Гер сидне поГединости не би ни мало внше ствар осветлиде. Цео наш говор ста1аће на строгој исторшско1 истини свшу народа, ади што краће. Међу тим она1, кош би имао воље да добше на1пространи1ег по1ма о правоме одноишу образованости и уметности ратне, — може се врло добро посдужити толиким већ засебним дедима, коЈа испиту1у ову ствар, и из њих ће се гош боље уверити о истинитости наше намере. Оишта иосматрања. ЗКивот хе борба. — Право 1е Мишеле рекао: Са светом започело се ратовање, и свршиће се само с њиме; човек се бори с нриродом, дух с матершом, слобода с Фатализмом. И исторша 1е само приповедање те непрекидне борбе. Симггатша и антипатша, то су два главна начела, ко1а у овоме свету вдада1у; оне из1ављују у