Војин

260

0 В01НИЧК01 УПРАВИ

зара, ГустаФа АдолФа, Тирена, Конде-а, Принца Евђеша, Фридрика и Наиолеона I., и све их сравнивши добро запамтити. Ео чита без раздога и испитивања, не разуме ништа, не зна ништа; дух и перо морају за!едно наиредовати. Паметно читање и посто1ано учење, чини те се изоштрава досетљивост; ис.питивање и разређивање догађаха по важности, вешто сравњивање и претресање ратовања, — упражњава и снажи душевне моћи, укдижући мисли и осећања паметног читаоца на поље искуства и практичног делања, на коме и стот теорша или стварна вредност науке. 0 ономе кот се ода на много читање, не трудећи се да осветли свог суд и испитивање, — мисли ће се да млого зна, ал он нше ништа друго до празна падрикнвига, кот само квари и зло употребљуге божанске основе великих духова. Осим тога, теорша ваља одмах да иде у практику, те зато и 1е су онако важне велике маневре и упражњавања вотичка. Ту се ркзне вотичке класе упражњавају и уче вештини ратно1, увиђаЈући велике користи од потдиних родова вотке и њихове уза1мне помоћи, труие се навикаваГу на боте прилике и упознају се са сличним озбиљним епизодама, свега онога, што прави рат може донети. Ту се упражњавшу извесне снаге, што не би могле нигда иначе постићи, и маневровања су натраснта школа практике, где се употребљут натећи део вештине вотвања и знања. У таквим ириликама, вотода развта сво1 дар, рачуна планове, проучава случатве, кот се према ботшту мења1у, и успособљаваго се за свог високи