Војин

0 Б0ШИЧЕ01 УПРАВИ

261

позив; вођа одељења учи се руковању масом, и користењу, коГе му топограФша да1е; четник иди ниже старешине, упознагу се с теретима и извикаваГу да лакше сносе уморе и патње свохе тешке службе, увиђа1у цед маневара и труде се да 1е што боље достигну; мдади питомац осећа, како му расте воља и одушевљење, хер види употребу свотх теоришских студша, трупа се упозна1е саборбама, премда су само измишљене, поста1е способнша да уморе и труд издржи, ода1е се с вољом сво1о1 сдужби н добша поверења у сво1е оружше, ко1е ш 1е преко потребно: сви се уче не само у кругу сво1е дужности и рада, већ у командовању вишем од њиховог круга, во1нички подет душе и теда уздиже се и крепи, братство и љубав порађа се; воља се развша и напосдетку, мами се и гони сваки да проучава задатак вотички. Има 1едан узрок, због чега 1е сасвим потребно на1пре кроз теоршу па онда кроз нрактику проћи, ади да се ни 1едно ни друго не прецењу1е; ко веди да 1е теорша нешто сувишно, та1 заборавља, да нетеоричан практичар ради мдого пута, без да основно позна1е узрок за што тако чини, нити 1е у стању да претресе и подробно испита све потребне узроке, кад не позна1е оно што он мисли да зна. 1едан сдаван писац рекао 1е. „На1Скупоценит капитал у уздањима вотичким, нше у стању да у1едини и скупи тако дугачких серша комбинацшонских, ко1е могу у рату доћи." Све натдличнше вотоде веле, да се нраво знање и наука тек у рату добша, развшањем сво1ства у практично1 радњи. Жомино нас уверава да је стратигша Ге уметност вохевања на карти,