Војин

И УМБТНОСТ. РАТНА

263

тим рат Ге имао на1тешн>е свезе са шнезшом код свшу старих и првих народа. Инђшанци, Мисирци, Арапи, Грди и т. д. Сви ти народи сачувагае своху исторшу у свош по1езиш. Човек 1е после Бога на1савршени1е створење на земљи и он 1е познат само са свотм страстима; и она1, кот би га хтео да опише онаквог какав 1е, моЈ )а бити одушевљен на1узвишени1им духом; сва стања и окодности мора да уобрази и натепше у СВ0101 души наслика, иа тек тад да може да покаже човека правога. Овакви мора^у бити песници; и заиста 1ош од наттаршега доба, епопш'е ста1аху на првоме месту; оне опису1у славна дела и 1унаке, и натавршенша 1е умотворина људска у то1 по1етско1 уметности. Грк Омир, отац по1езит, саставио 1е Или1аду и Одисе1у, да прослави опсаду Тротну и чудновате прилике Улисове; Л.атин Виргилте прича нам авантуре Енетве у Енетди; Португалац Камо1ен написао 1е Л.изтаду; Еркила 1е оставио Арокане у Шнанти; Наполитанац Торквато Тасо иевао т крстоносне воте. — Ми само спомињемо оне песнике, ко1и бе1аху у првоме реду и испеваше нажраснте песме; али има их тш славних, само што их стављамо за овима, а то су они, кот узеше лиру и њом кушаху да опева1у славе ратовања. Овакве беху све старе потте; већином такви беху песници грчки и римски, па онда натдабранит потте из средњега века , кот сви певаше 1уначка дела потдиних људи или велике засебне ратове. Све старе вотке имале су свот Барде, кот бетху у исто време и свирачи и песници; они су у