Војин

264

0БРА30БАН0СТ НАРОДНА

свако доба причали, а нарочито у часу борбе на глас певаху врлине и срчаност најбољих свотх вођа. И утица! по1езше био 1е веома 1ак, кад 1284 Едвард I, краљ Инглески, мораде да поубша све галске барде, само да не могу више да подстичу ова1 немирни народ.. Дакле само са чисте хармонше, коха стот између рата и поезше, — нше ништа чудно, што из редова вошичких изиђоше толики славни песници, као што Ге Флорентин Данте и многи други, а нарочито Ервила, Гарцилазо Вега, Фернандо Акина, Гутшер Селина, Сервантес итд. Живописање такође постало хе у В01сди. Први људи борили су се врло много, и поред Физичне снаге, они гледаху да даду своме телу ужаснога и страшнога изгледа, само да би већег утица1а на противника имали. С тога они су се ботли по лицу и по целоме телу свако1аким начином, а за ово узимаху угљен, бо1е од биљака, па шта више , они се мазаше и свотм сопственом крвљу. Ово грубо искуство живописне вештине нше довољно само, те да изиђе онако високо савршенство, што ова уметност имађаше у старо доба. Али симпатша или поштовање ратника, ко1е због њихових чудних дела сматраху као нешто нреко обичато па и као богове, — учинила т, те се створише идет да се цр г ту њихова дела, њихова движења и напослетку њихне славе. Уметност сликања усавршила т се мало по мало, начином, кот нам прича исторта тш од времена митолођтских: а то1 уметности при-