Војин

И УМЕТНООТ РАТНА

801

поклонима, гледао 1е кроз прсте њихове нереде и довео 1е међу њих оне старе легикше, котма он заповедаше у Илирши. И тим начином странди садз беху много ближи Цезару, него стари римљани. Од 211 год. видимо како се пењу на престо или 1ош боље како се пужају неспособна частољубља, страстна, сверепа.и плашљива створења, ко1а већином падоше од солдачког мача, штилета, копопда или отрова; између других: дивљи и грешни Каракала, син последњега цара, кот из1едначи у иравама и одликовањима, ко1а некад имађаху само грађани римска; он установи во1ску од 16.000 људи, ко1и бе1зху све сами маћедонци, и устрош их у Фалангу, са свим налик на ону 1уначку Александра великог: ово1 трупи дао 1е оФицире , кот ношаху имена оних Александрових во1вода, кот се прославише у Персшским и светским ратовима; осим тога, они имађаху слонова свотх, као и у сгаро македонско доба. Сверепи мавританац Макрин убио 1е Каракала и место њега постао цар. Хелиогабал, рођењем Сир1анин, надвисио т лукс целе Азит. Свечаности његове спада1у у невероватне гатке; паркет у његово! палати беше покривен златним и сребрним прахом, купаше се у ружично1 води, облачио се као жена и заповедао т да га зову дарицом: он т склопио сенат од самих жена, лицитацитм т продавао сва државна места, и жртвовао олтару свот сирске богиње и натрасншу децу; напослетку нема идет тако сверепе, стидне, луде, смешне, само ако му т пред уображење што искрснуло, — па да нит онто и остварио : али његови