Војин
388
стр01на прајјила
тисмо иикако нше похвада њему, кога нико боље не може препоручити од његових списа; већ ми га само у неким цртама износимо, да би га омидеди онима, кош би може бити на њега већ наишди, ади због придике нешто каснше. — Ииаче ова1 чданак, који ево у преводу дајемо, жедеди би да 1е предходник његово1 чувеној тактици. * * ^Старнн погдуки на новни ладЂ Стара несма на нов глас. I. Има ствари, чш 1е шдам као устаљен, па тако да се о њима и говорити може што шта; но у ствари нше тако: 1ер се често не утврде тодко погмови, кодко Фразе и речи, ко1е их казуЈу. Ове Фразе прелазе из уста у уста, мадо по мадо промењу1у се, смисао речи ишчезава из памћења, и оста^е 1едан само звук њихов; оста1е само одбдесак по1ма: ко1И казу1е смисао, ади 1е ова1, као год и сдед његова, — већ давно ишчезла. Узрок овоме немиломе шнаву нше тешко узазнати: у нанзише 1е прилика човек лењ да се удуби у мисао толико, да би ако не са свима, а оно бар са главншим следствима схватио и по1имио што год: ово му 1е врло тешко шта више и заморава га; много му 1е лакше дакле утубити одблесак мисли, спољни изража1 њен, 1едном реч1у — Фразу. А Фразом си1ати и при1етно 1е и корисно: на што дакле мисао, кад 1е довољна и Фраза само? За што би се улудо трудида и ни за шта домила дворанска глава некотх, кад се и без тога може живити, и то врло добро....