Војин

ПРЕМА ТАКТИДИ

381

у почетку у 1едну диншу с општом резервом, 1ер мораде заузети дугачку браничку позицшу, а 10ш не познаваше све потребне окодности. Он нше хтео да напада, па нше ни имао нарочите резерве, већ 1е употребио све труие да продужи бошу линшу; а за случа1 какви да би се могао помоћи, — имао 1е он ошпте резерве. У истоме рату код Монтебела, Форе раширио се беше у 1едшл линши, 1ер беше у њега мала сила, и хтео не хтео морао 1е све употребити; а ова1 његов распоређа1 бе1аше у толико бољи, у колико Аустршанци, држећи се тврдо две1у линша срезервом, постепено извлачаху сво1у снагу и ударе, а не умедоше да га од 1едном смрве сво1ом превасходном снагом. Што се тиче употребе две1у линша с резервом, о томе би имали да наведемо десетине примера, али ми не ћемо их побро1ати овде, у толико више, у колико у последње доба нема никакве сумње о потребитости њихово1, и с на1већом ревношћу говори се о употреби ове борне ворме. Напослетку, распоређаш Наполеона за сва три дана борбе код Арколе, само су боши редови, кош имађаху вид неколко дубоких колона. Рећи ће ко, може бити, да другаче нше ни могло бити већ дубоке колоне. Савршено тако; но ствар се баш у томе и састош, што се види оно „другаче нше ни могло бити", 1ер ово може само да види она1, кога не би ни мирно учење ни лична пристрасност довела до тога да призна ко1у му драго ворму за на1бол>у. Претпоставља1ући 5 да 1е Наполеон построшо сво1е