Војин

382

СТР01НА ПРАВИДА

трупе у какав нормадан ред, он не би никад ни мисдити могао да ће пренети бохно поље на баруштине, и непродазно бдатиште. Из реченога види се, да начедо оста1е увек исто, па однедо се то на гедан батаљон само или и на више њих, т. Г. боши редови могу ишати све могуће варшацше, од танкога растегнутога етро1а до дубоке и тешке колоне, и с тога дида, ко1а веде да има четири разна стро1а, свакохако су на бољему путу од оних, кош веде има само један: паметниш су ведим 1ер дозвољавају у некодко разновидност, — док међу тим ми с истим правом можемо рећи има 400 а и 40000 разних боших редова. 1едном речи, границе нема томе, и ко се буде мучио изтраживањем доисгне норме страшно ће заићи, 1ер тражи краЈа ономе што нема никакве међе. А због чега се хоће да нађе 1едан иди некодко видова тамо, где их неизмерно има? Сигурно с тога, што неки хтедоше да их потчине правидима сдужбе; но кад се не могоше поставити правида за све боше редове, то се узе неколко. Ове привилеђисане ворме посташе главне, а на све остале мало по мало поче се гдедати као на измете, као на „отстунлеша" од закона. Ад да се због оваке заблуде заборави сама чиста ствар, не могуће ге и глупо.