Војин

388

ОБРАЗОВАНОСТ НАРОДНА СТОШ У ТЕСН01 СВЕЗИ СА ЊЕГОВИМ САВРШЕНСТВОМ У УМЕТНОСТИ РАТН01.

(Продужење). СвоЈе ћерке иак терао 1е те учшпе прести, ткати, шити, Гедном речи свачему што би им требадо у домаћем животу. Он хе био општи пршатељ, милостив, економ, прост у одеду, заповеда1ућ и господар у СВ0101 кући. „1едан само поступак његов", вели Монтескше, „нацртаће нам хасно овога великога човека: он хе куповао волове за своху авлшу живинску, и траве из свошх башта, у исто доба, кад своме народу дељаше грдна блага, коха хе добио од Хуна, што свет пљачкаху. Он хе саставио вохску из нахратовољнпхих људи, а нарочито од народа што хе живео на обалама реке Рахне, и дао им хе нахстрожихе дисциплине. Поделио хе међу сво1е вохводе све завохеване земље, дахући им у исто доба слабе обхекте, непокретна добра и лица аоха им принадлежаху, али им не остави и пређашње неогранххчене слободе; у име данка моради су свакога свог човека наоружати и спремити свачим што потребно-буде. Његов пример бихаше уродио пдодом; у Франачкох вохсци нше био редак ваљан вођа и даровит вохник. Овакве поклоне чинио хе и свохим манастирима и људима, кохе хе волео. Ад његов начин добављања вохника, кохи бе. хаше преко усдовљен оним временом, имао хе ведике