Војин

22 ПИСМЕНОСТ У НАШ01 В01СДИ савршено неупотребљиве. Свака прича, песна и т. д. нека се сврши са наравоучењем и поуком па 1е довољно. Педагошка наравоучења у виду сентенци1е простоме се човеку не ће никад допасти. Ето како мисде људи о томе, који много пажљивше мотре и пазе на карактере људи. Ово су од придике начини , котма би се служили учитељи пре но што почну ученике учити, и котма би често занимали свохе вошике, у сред озбиљна учења њихова. Стрпљење 1е душа сви1у послова. Но да боме и ово усрђе и лепи утица1 учитеља на свохе ђаке условљен 1е природом, нити се може учењем добити. Марлински 1е рекао о томе : „мало 1е учитеља од природе; никога пак не истеса казна и калуп". Особито нека никаки наставпик не мисли е ће моћи што претњом успети. 1ер претња доводи више штете но користи. Ко не ће да учи то га ие можеш наморати. ГГретња осим тога тш страши вотика а страх ни укакоме виду , не одговара досто1апству воЈничкоме. И ове су прилике врло удесне, да на наЈлакши начин научимо вотика реду и послушности: 1ер т томе осиог. убеђење. љубав. „Сви захтеви да су на закону основани, сопствени пример тачнога вршев&а закона, човечно опхођеЈБе с људма — ево начина, котм ћемо довести вотика да се безусловно закону повинут. Ово т први и главни услов, котм се развит грађанска и боша наравственост во1ника," Официр дакле сам мора бити учитељ своме