Војин

ПИСМЕНОСТ У НАШ01 В01СЦИ

21

сац ућута и погдедом пређе дица вошика : са свшу страна ншљаху му тиху, а слободну захвалиост, ввега су већ заводеди. И две црвене руке заградише му пут: велики и стари брадати вошик истакну се напред и зрачним лицем и гласом што дрхташе, изговори истина без свезе, ал пуне осећања речи захвадности и честитања" ! .. . 4 ). Убедити вошика да 1е корисно читање, — то нека хе прва брига учитељу. Нашосле није толико ни до начина учења, кодико до воље ученикове и стрпљења учитељевога. И опет ћемо се послужити речима онога истога брата Руса: „Пре но што даш ученику сухопаран буквар, треба да га убедиш о користи и удовољствима, ко1е ће му донети то учење. НаЈбоље 1е убеђење — сопствено његово искуство: прочитагге му занимљиву књигу, узбудите му радозналост, заинтересуке га — и искуство т свршено. Разуме се, да ће имати и таквих људи, ко1е не ће моћи никака речитост примамити; ал оваки изузетци не треба да нам руше опште правило: почињати придобшањем за нредмет и мамљењем воље и љубави..." Да боме да ће се избирати приче и књиге, ко1е ће на1лакше разумети наш прост човек. Народне наше приповетке, песме јуначке, каква уметничка ал разумљива новела и т. д. 1есу ствари, кошма би се могли врло добро послужити. Катихизиси и правила вере нису за ту цел особито удесни. Ад с тим не кажемо да су оваке књиге

Ј ) Ова1 1е прииер био у Русши.