Војин

РАТОВАН.Е У СРЕД&ЕМУ ВЕКУ

значења у рат} г . Дангубно би било занимање око тога, да ли 1е Бертолд Шварц био доиста први проналазилац праха или не. Но на сваки начин истина Је, да његов проналазак беЈаше ако не нрви, а оно бар непосредни узрок увођењу његовоме у средњо! 1европи. Нису Тевропци научили од Чинеза и Инђшанаца начин , како се употребљује прах у рату. II сами Турци, нашсточнши народ у 1европи, ко1и дубоко и у Азши владаше, од 1европаца видеше и научшпе вештину како се прахом руши. Маџари и Иеновљани упознаше Турке с њиме. Веома Јако сеАрапи служаху прахом у Шпањурској. Већ 1256 г. Ншебла се брањаше од Кастиљана топовима, коЈи се прахом пунише. У опсади Ђибралтара (1308) краљ Кастиљски а у нападу код База (1325) Гранадски краљ Исмашл —■ служаху се ватреиим грлима. Нешто доцнше пуцаше се протвв вароши Мартоса (1326), Аликанте (1331) и ТариФа, (1340) из топова а Алџесира (1326) брањаше се њима. Описи ових топова, кош се у Шпањурским ратовима употребљаваху, — тако су непотпуни, да 1е врло тешко одредити, да ли су ти топови одиста праоци овима нашима. Но на сваки начин тш не беше ирах добио сво1е праве вредности у рату. Па и у битци код Кресича 1346, копље, мач и стрела решшие победу а не топови, из котх Инглези на Вранцузе пуцаху, 1360 год. находи се већ у Дибеку велика воденица за прах, а 1365 у свотм задевицама служио се Херцог Брауншва1шки великим топовима, ко1е зваху ратним змшама. (Продужиће се.)