Војин

92

РАТОВАНјЕ у средњему вееу

су с лида неприступни—то не треба пренебрећи ту придику те са нападом на лице сјединити обилажење ПОЛОЖа1а. СПродужиће се.) < Ратовање у средњему веку. (Свршетак.) Између 1370 и 1390-те године слободна варош Ауксбург имала хедвадесетвеликих топова и све швагцарске вароши топовима брањаху зидове свошм варошима. Па при свем овоме у прво време они бе1аху врло недостатачни. Дрвене цеви са округластим грлима заменише се хоповима, кош беху направљени од гво^дених шипака , а тима се и обвиГаЈу, те тако су изгледали као ваљци. Тек у ноловини четрнаестога века почеше се лити цеви из смеше, од бакра и кадаха; но и опет топ Ге имао два комада: Гедан за барут (комора) а друга дужи за зрно. У петнаесгоме веку шва!царац Мариц лио 1е цеви хедноставне, коЈима оба дела не бе1аху више одво1еиа. Троме справе, коГе у прво доба бацаху зрна од стотине и више Фуната тешка, — врло су се тешко пуниле и управљале , а 10ш теже бе1аху за преношење. У половини петнаестога века изнађе кнез Малатеста од Рамини мерзере и бомбе; али оне се тек полагано примише и код других народа. На свршетку петнаестога столећа употребише Вранцузи лаФете с точковима. Немци се по нашре почеше служити топовима у отвореноме нољу , а нарочито у Хусовским ратовима. Топови, из кошх се на Цариград (1453) пуцаше, били су дивске величине. Зрно