Војин

98

кад 1е ногодидо, на сваки начин имађаше 1акога дектва. Али гдедајући на то што многа зрна мимо белеге пролажаху, — топџиГе су морале јако страдати; особито пак били су у велико! опасности при избацивању свога сопственога оруђа, да их не би комади поубмали. Пред Цариградом се распрште највећи и на1скупљи топ, и делови његови .поубМаше много људи. Они су се могли избацивати само седам пута на дан. Сама барутна мера, кад би се метнула у мање калибре, имала би д^сет пута. хачега деЈства. У Итадшанскоме рату Карла VIII и Лу1а XII, Враицузи се сдужаху већ доста савршеном артилериГом. Али ови топови ирема нантим данашњима, бе1аху далеко и далеко изостали. Зрна, цеви и остала направа око топа , још дуго времена беЈаху врло саката. Само се Шпањурци, научивши од Арапа, још одмах у почетку служаху гвозденим зрнима, док сви остади народи бацаху камење. Маде ватрене цеви педаљ дугачке први пут се почеше правити у ПеруђиЈи и од ПистоГа, где поправљене бе1аху, добише име пиштољи. Веће бе1аху пушке иди бомбарделе , мускете и Фадкоиете. Иза несавршене направе с наљачима, котма се у почетку потпаљиваше барут, дођоше савршени1е (1517) и табани с котурићем. Прах пушчани и пегаадша, што из дана у дан наиредоваше, — истиснуше тешко оклопљену коњицу, ко1а пређе бе1аше Језгро свако! вокци. Дитмарши, Шва1царци и Хусовци међу хришћанима а 1ењичари међу мухамедовцима, надвладаше тешке коњике и по брдама и у равницама. Пешак, кога пређе не хтедоше ни спомињати, доби сада сво1е вредности.