Војин

122

РУСКА ВОША СНАГА

на старе Прусе, кот су тодико сдаве задобиди. Па не само васпитавање вокке, него и устројство била 1е туђа, без и какве примене на средину, у коху 1е пренешена. До пре неког времена, кроз 1едан и по век, руска 1е воГска бида чисто копша туђих нарочито немачких. Да никаквих стадних начеда у во1пшчко1 управи нше бидо, види се и из тога, што Ге нре педесет година Аракче1ев могао да устрош руску во1ску на начин старих Мисираца и Миђана и да образу1е насдедну вошичку касту. Лабавост во1ничког система, ако се оваково што може назвати системом, бида 1е за руског човека права Прокрустова постеља , на којој су га те истезади те подсецади по туђинском обрасцу, док међу тим самостадни, богати извори војне снаге, одгахени народњим животом, остади су са свим не дирнути. Ово се може с два узрока да об1асни. Прво, не само у воЈсци него свуда се тако радило. Од хиљаде примера да узмемо 1едан — 1!арошко стање са општинским судовима и мађистратима; у општинским стварима могла су утица^а имати само нека нзвесна лица, а да се то право или 1ош боље речено, новластица, шпе никако слагала са животом народа, види се и из тога, што су се почаствовани тиме грађани нознава1ући практички ток ствари, 1ако кдонилп тих повластица и искупљивади се као год и од рекрутовања. Варошко стање у грађанском животу бидо 1е исто што у во1Сци Фридрихова школа. Сто педесет година траЈао 1е ирепорођа! руског народа, продужавала се, тако рећи Петрова реФорма. Као ножем одрезано 1е у историш време, кад се завршио период препорођа1а; с тим заједно скончали су