Војин

руска вотна снага

123

и мађистрати и Фридрихова шкода. Но док 1е та1 перитд траЈао, руски Је народ седео као на шкодској клупи, и нше имао права да се диви ни чему што му се казивало; мислило се, да учитељи знаГу шта раде. И каквих ти ту 10111 покунша ни1е било! Други узрок, што 1е вошичка администразцпа у Руси1и тако дуго могла да буде вољна и без и каквих начела та! Је, што 1е земља са три стране природним пречагама ограђена. и што 1е воЈска ирема становништву до 1812. била несразмерно малена —како нигде у 1европи. *) У воти од државе се нше тражило, да учини све што може, па с тога дакле нше се ни обзирало па статистику и етнографију. Жи не кажемо, да би то тако ваљало, али се 1е могло. Од 1812 па на овамо руска се вокка увећала, али управо не во1ска, 1ер под овим именом разумемо снагу, ко1а се може против непршатеља да изведе (снага ова све 1е 1ош била малена за политачку улогу, ко1у 1е држава на се узимала), већ не радећи, неповретан, мртав део во1ске, кот према живоме делу сто1и онако као што дубоко уконан темељ зграде према ода1ама њеним за становање. Тада се живо почело осећати, шта чини у државном животу и у народњо1 икономији оскудица сталних начела, вољност вотих установа и подржавање погрешним обрасцима. Вотке скоро никад нше било мање од мили1уна, ал покретне не више од половине овога, рок служењу био т 25 година, у вотичко1 служби пропадали су дедови и унуци и вотичка обвезаност простирала се и на потоње познанике старог рат') 1805—1807 године 1еврона се дипила, зашто огромна Руста тако малену вонку против Наполеона и Турака изводи.