Војин

140 КАКВА 1Е ТАКТИКА ДРАГОМИРОВЉЕВА

„од оксдности" ? Наша воЈничка вештина и таво 1е пуна опстоЈатељства, да хе готово и сама постала оистоЈатељство, па зашто би и онде њему прибегавади, где можемо мало опредељенши да будемо? Драгомиров овако умствује: шта Је цел потпори? Да потпомаже свој ланац кад Ге потреба и опасност. Е, па лепо,- кад те тако, онда 1е на крах памети, да се она не може слепо закопати на једном месту, на опредељеном одстоЈањз^, или онако у магли „одопстоЈатељства" зависити, него се мора управљати по непршатељу, као узроку потребе и опасности:: што 1е он нашем ланцу ближи (његова потпора), и наша потпора треба да хе бдижа. Е, сад знамо од придике, шта су то „опсто1атељства". — Особито у стрељачким еволуцшама, ауктор Је наш на1већи непријатељ Формалности. Ту он хоће независимости од вошика, иростоте у еволуцијама. 1а памтим, како су се први нагаи стрелци „во врамн оно" обучавали (нше било печатаних правила, но су се вошици онако учили), Извели су вод пред средину Фронта, и при расипању с места, Фронт се повртао лево и десно, почињући од средине, и касом расипао се у две стране, и то: кад Је нактражњи војпик избро1ао у себи командован бро! корака, онда 1е лупио предњег свог другара у леђа, који 1е од тог часа такође почео сво!е кораке да бропг, па пзброшвнш, лупио 1е свог предњег другара итд. док се сав Фронт нше расуо. Питам 1а сад, има л' ту иоле каква смисла? Тако ли ће они да се луикарају и пред непршатељем, обрнувши му бок и обраћзлући пажњу не на еепритатеља, не на правац , коим треба да иду, не на место, ко!е треба да изберу, но на ко-