Војин

ИНГЛЕСКИ вошиди

раке и раст(иа.ње и то тако на длаку? Па шш да 1е било само погледати на оно дивно заодеље целим ландем, особито око средњег пера! — Као год шестаром на артти! Ова1 сам иример навео зато, да би се јаснше окарактерисао поглед нашег ауктора, кои никада са подобним укрућеностима неугошћава сво1е читаоце. У обште ауктор оће од еволуцша што већу простоту и у употребљавању строЈева. ниЈе безуслован: употребљивост код њега независи само од Форме њихове но и од других узрока скупа узетих, као од времена, меета, наравственог стања непртатеља и т. д. На кратко, сви су строхеви код њега добри у свсне време и на свом месту. (Наставиће се.) Инглески вожици. Неки писац у „Мош1еиг (1и зоп" не давно говораше о карактерним цртама инглеске воЈске. Ми узимљемо одатле она места, где писац говори о „Физиолођши" разних типова у инглеској вокци; то 1ест Инглеза у правом смислу, Ираца и Шкота. Он вели : „Прави Инглез нше ти баш скро1ен за вошика, али се брзо навикне; и Инглезу, као у никога, навика брзо постане друга природа. Само поучиш ли га и извеџбаш оруацу, он после све ради тако да му се мораш дивити. Он ходи са савршеном правилношћу, готово као самокретна машина, и маневрира са чудноватом тачношћу. За дивно чудо што 1е стрелац — вешт погађач, њему само барута треба