Војин

142

инглески в01иици

па да покаже колико вреди. Покоран 1е извршу1ући веома .уредно све што му се заповеди; као да 1е прикован за место где га стариш поставе; нигда ти он не ће утећк. Што се тиче неустрашивости — то 1ест, стаднога јунаштва у свако1 прилици, он ти 1е од на1Финших во1ничких типова, и о њему се може рећи, и кад би се бото ноље иочело сурвавати пред њим у бездан, он би стајао миран и непокретан на развадинама. Но он има и рђавих страна. Он ти 1е по каткад тром у нападу. Он тражи да му ко заповеда и да га руководи. Он и у ватри, не промењу1е свога безбрижнога духа. Њему ваља одрешно заповедити, и он ће извршивати тачно. 11о каткад хоће и да прогунђа, но то, узгред рекавши, ни1е баш велика махна. Нме неуредна живота, али 1е лармаџија и букач да му нема пара. 1едном реч1у, он 1е ваљан борац, и 1едан између добрих вошика 1европских, прем да то нше његов нозив који га тера под заставе." Толико говори о Инглезу. Сад о Ирцу. „Ирац 1е у онхођењу с другима топди1и и радљиви1и од Инглеза. Он 1е тако исто 1уначан као и Инглез , само мало више воли да се накити пива; велика 1е незналица, и с тога празноверан, Фантастичан и суров. Али он има ваљано срце, одан 1е, и не треба му извесне жестине ко1а нретходи главном темпераменту во1ске. Сврх тога, он има воше увиђавности, и упушта се у борбу са свим бесно и страсно. Ирскоме вошику има се захвалити за многе славне нападе, кош се никако не могаху очекивати од Инглескога карактера".