Војин

143

Нацрт ова! ле би био потпун без Шкота. Ево шта се вели о њему: „Шкоти су, без сумње, Језгро инглееких чета. Они су углед одлична вошика. Они имају сва сво1ства за во1ника, а немају никаквих недостатака. На жалост за велику Британију, Шкотска, 1е слабо насељена. Штедљив Је, истина, до те мере да оставља иару но пару, и с тога је Шкот поштен, сталан и поносит; хуначан 1е кад се тиче да пролме своју крв. 1ош и сад посто1е међу њима стара иредања о друговању ; свака 1е чета скупљена око каког одабраног имена, и сваки се цени да би био вредан заменити снога канетана. Шкоти има1у неку чудну врсту храбрости, ко1а има у себи и Француске жестине и инглеске мирноће. Они се крећу у 601 бушо; наиадаГу страховито, и не бега1у рањени. У нахвећо! 601Н01 ватри можеш га Једиом простом заповешћу зауставити и у ред довести. Кад направе каре помислио би да су Инглези; а кад 1урну с бајонетом би се заклео да су Французи. 1ер су и они остаци ћелтикког племена , и крв Француских отаца тече у њиховим жилама; но крв им се мало охладила од оштре њихове климе. У нашим очима, вели Француски писац „имаху само 1едан недостатак, истина мали, али и врло „узнемирујући" — та1 1е недостатак у томе, што веома воле свирати у гајде. Знамо да Шкот не ће ступити у бошу ватру док га не разгре1у његове народне мелодше, ко1е изви1а1у на споменутоме нескладном инструменту". в.